2

2. Kad ceni koliko je stanje nekoga čoveka srećno, ne treba se raspitivati o onom što ga veseli, nego o onom što ga žalosti: jer što je ovo poslednje, kad se samo za se uzme, neznatnije, to je čovek srećniji, pošto je potreban izvestan stupanj blagostanja pa da čovek bude osetljiv za sitnice a u nesreći ih nikako i ne oseća.